I u 2018. godini Narodna banka Srbije očuvala je nisku i stabilnu inflaciju, uvećala devizne rezerve i ojačala finansijsku stabilnost. Donela je i mere kojima se zaustavlja nepravedna praksa određenih menjačkih mesta koja su prilikom konverzije novca primenjivala kurseve koji su značajnije odstupali od zvaničnog srednjeg kursa Narodne banke. Standardizacijom upotrebe QR koda u instant plaćanjima stvorene su pretpostavke za efikasnija plaćanja na realnim i internet prodajnim mestima.
Dinar je ostao relativno stabilan u odnosu na evro, dinarska štednja je dostigla najveće iznose do sada, kreditna aktivnost je porasla, a problematični krediti sniženi su na istorijski minimum.
Narodna banka Srbije uspela je da inflaciju svede na niske i stabilne nivoe, uporedive sa onima u najrazvijenijim zemljama i da to održi poslednjih pet godina. U veoma izazovnim međunarodnim okolnostima, ne vodeći politiku ni "jakog" ni "slabog" dinara Narodna banka Srbije uspostavila je i očuvala relativnu stabilnost dinara prema evru, racionalnim korišćenjem deviznih rezervi i pravovremenim, objektivnim i nepristrasnim reakcijama u oba smera. Devizne rezerve premašile su 11 milijardi evra, i to u okolnostima u kojima se država razdužila po osnovu dospeća evro obveznice u iznosu od preko milijardu dolara. Njihov neto iznos na kraju novembra najviši je od 2000. godine.
Uslovi finansiranja privatnog sektora i države dodatno su poboljšani, a kreditna aktivnost raste, što je rezultat i ublažavanja monetarne politike koju je Narodna banka Srbije nastavila i u ovoj godini. Referentna kamatna stopa je u 2018. godini snižena dva puta, u martu i aprilu, na 3 %, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Rast kredita ostvaren je uz nastavak aktivnosti na rešavanju pitanja problematičnih kredita. Njihovo učešće u ukupnim kreditima iznosi 6,3%, što je najniži nivo od 2008. godine, otkad se prati ovaj pokazatelj kvaliteta aktive banaka. Stabilnost i visoka likvidnost karakterišu bankarski sistem u Srbiji i u 2018. godini.
Navedeni rezultati doprineli su održivom privrednom rastu i boljem životnom standardu građana, ali su i bili preduslov koji je omogućio da u ovoj godini fokus rada Narodne banke bude na inovacijima i modernizaciji sistema, u skladu sa novinama i potrebama koje donosi poslovanje u savremenom svetu. Narodna banka Srbije uvela je najsavremeniji način plaćanja u svetu - sistem instant plaćanja, zahvaljujući kome su plaćanja dostupna građanima i privredi 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, tokom cele godine, a plaćanja je moguće sa svih najčešće korišćenih savremenih komunikacionih uređaja, u bilo koje vreme i sa bilo koje lokacije, pri čemu primalac novac dobija za nekoliko sekundi. Standardizacijom upotrebe QR koda u instant plaćanjima stvorene su pretpostavke za efikasnija plaćanja na realnim i internet prodajnim mestima. Na inicijativu Narodne banke Srbije usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama kojim su sniženi troškova kartičnih transakcija. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama doneo je veću transparentnost i uporedivost naknada za platne usluge. Izmenom podzakonskih akata ukinuta je obavezna upotreba pečata kod otvaranja platnog računa u banci i prilikom korišćenja platnih naloga.
Svojim regulatornim aktivnostima, kao i omogućavanjem najsavremenije infrastrukture, Narodna banka Srbije, doprinosi sve većoj upotrebi savremenih platnih instrumenata i time podstiče bezgotovinska plaćanja, sa svim njihovim pozitivnim makroekonomskim efektima. Kao operator nacionalne kartične šeme, DinaCard, Narodna banka Srbije je nastavila sa aktivnostima usmerenim ka unapređenju performansi DinaCard platne kartice kroz omogućavanje njene upotrebe na internetu, kao i u smislu njene prekogranične upotrebe kroz saradnju sa međunarodnim kartičnim sistemima UnionPay i Discover.
Narodna banke Srbije donela je i mere kojima se zaustavlja nepravedna praksa određenih menjačkih mesta koja su prilikom konverzije novca primenjivala kurseve koji su značajnije odstupali od zvaničnog srednjeg kursa Narodne banke.
Narodna banka Srbije ima i rukovodeću ulogu u poglavlju 17 koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku, a koje je Republika Srbija ove godine otvorila u Briselu. Značaj ovog poglavlja je u tome što će Srbija pomoću modernog zakonodavstva po standardima Evropske unije u oblasti ekonomske i monetarne politike nastaviti da održava makroekonomsku stabilnost i unapređuje konkurentnost i rast domaće privrede.
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je Republici Srbiji novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike. Program predstavlja kontinuitet u odnosu na stendbaj aranžman iz predostrožnosti koji je Srbija uspešno završila u februaru 2018. godine i još je jedna potvrda uspešnog sprovođenja ekonomskih reformi i ostvarenog napretka.
I druge međunarodne institucije uvažavaju rezultate i pozitivno ocenjuju rad Narodne banke. Agencija Standard & Poor’s, obrazlažući razloge povećanja izgleda za rast kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne, istakla je da je Narodna banka Srbije svojim efikasnim merama i aktivnostima, u skladu s principima inflacionog targetiranja, dokazala operativnu nezavisnost, izgradila kredibilitet i usidrila inflaciona očekivanja.
Doslednim sprovođenjem monetarne politike i uspešnom koordinacijom s fiskalnom politikom, zajedno s Vladom postigli smo rezultate koji dodatno povećavaju poverenje tržišnih učesnika u nosioce ekonomskih politika i čine rast održivim i u narednim godinama. Prioritet nam ostaje isti - rad u korist naših građana i privrede kroz očuvanje stabilnosti i donošenje i sprovođenje mera koje unapređuju svakodnevni život.
Kabinet guvernera