Počinje primena Zakona o međubankarskim naknadama

Počinje primena Zakona o međubankarskim naknadama
Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica (Zakon), kojim je prvi put na celovit način uređeno poslovanje platnim karticama u Republici Srbiji, danas počinje da se primenjuje. Platne kartice su najpopularniji bezgotovinski platni instrument kod nas. Učešće transakcija platnim karticama u ukupnom broju transakcija potrošača izabranim platnim instrumentima u prvih devet meseci 2018. godine iznosilo je 60,15%. Prilikom predlaganja ovog zakona, Narodna banka Srbije se rukovodila sledećim ciljevima:

  • da se zaštite interesi korisnika platnih kartica (potrošača i trgovaca),
  • da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja, sa svim njihovim pozitivnim makroekonomskim efektima, i
  • da se omogući fer tržišna utakmica smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica i povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.
Usmeren ka ostvarenju navedenih ciljeva, ovaj zakon predstavlja nadogradnju pravnog okvira za savremene oblike plaćanja u našoj zemlji, čije su čvrste osnove uspostavljene Zakonom o platnim uslugama 2014. godine.

Međubankarske naknade (engl. interchange fees), koje su osnovni pokretač visokih troškova vezanih za kartične transakcije, predstavljaju centralnu tačku Zakona. Ove naknade banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice. Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i, na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači – i oni koji plaćaju karticama, i oni koji plaćaju gotovinom.

Na osnovu navedenog, očekuje se da će društvo u celosti osetiti pozitivne efekte primene zakona kojim se definišu niže međubankarske naknade, odnosno da će se njegovi pozitivni efekti preneti do krajnjeg potrošača. S trenutno prosečnog 1%, Zakonom se međubankarske naknade ograničavaju na nivo na kome su u zemljama Evropske unije – na 0,2% za transakcije debitnim karticama i 0,3% za transakcije kreditnim karticama, s prelaznim periodom od šest meseci, od 17. decembra 2018. godine do 17. juna 2019. godine, kada su međubankarske naknade ograničene na maksimalnih 0,5% za debitne i 0,6% za kreditne kartice. Kako bi u što skorijem periodu ostvarila ciljeve koji su projektovani prilikom predlaganja Zakona, Narodna banka Srbije, kao operator nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, definisala je da se već od 17. decembra 2018. godine, dakle bez prelaznog perioda, primene međubankarske naknade u iznosu do 0,2% za transakcije obavljene debitnim karticama, a 0,3% za transakcije obavljene kreditnim karticama.

Treba imati u vidu da zakonska rešenja prvenstveno štite interese malih trgovaca, zanatlija i malih radnji, koji imaju slabiju pregovaračku poziciju od banaka u pogledu troškova prihvatanja platnih kartica koji su im nametnuti, čime su destimulisani da omoguće plaćanja platnim karticama na svojim prodajnim mestima, pa prihvataju samo plaćanja gotovinom. Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da, postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima, privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

Počevši od danas, u primeni je i pravilo o razdvajanju naknada (engl. Unblending), prema kome su banke prihvatioci dužne da, umesto zbirnih naknada za sve kartice, trgovcima ponude trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica, koje se na tržištu znatno razlikuju. Isto tako, banke prihvatioci imaju obavezu da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostave informacije o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to s posebno prikazanim troškovima međubankarske naknade i naknada kartičnog sistema. Na osnovu navedenog, trgovci će imati uvid u osnovne komponente trgovačke naknade – troškove međubankarske naknade, naknade kartičnog sistema i marginu banke i moći će da se upoznaju s tim koje kartice im stvaraju veće troškove. Trgovci će moći da analiziraju raspoložive podatke i iskoriste ih za pregovore s bankom o snižavanju trgovačke naknade.

Zahvaljujući novim pravilima, koja donose viši stepen transparentnosti, trgovcima je omogućeno da izaberu platne kartice koje prihvataju na prodajnom mestu, u zavisnosti od troškova koje pojedine kartice nose, za šta se očekuje da će dovesti do konkurencije koja stimuliše upotrebu jeftinijeg proizvoda. Zakon ne dozvoljava bankama i kartičnim sistemima da trgovcu zabrane da usmeri potrošača na upotrebu bilo kog platnog instrumenta (npr. zbog nižih trgovačkih naknada u tom slučaju), da dâ prednost platnom instrumentu određenog kartičnog sistema i da obavesti potrošača o naknadama koje taj trgovac plaća banci prihvatiocu.

Iako Zakon ograničava međubankarske naknade, treba imati u vidu da ne utiče na visinu naknada kartičnih šema, koje same stvaraju svoje politike naknada, a bitno se razlikuju kod različitih kartičnih sistema. Upravo zato što naknade kartičnih sistema utiču na visinu trgovačkih naknada, u skladu sa zakonskim odredbama koje se od danas primenjuju, trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih naknada za kartice različitih brendova. Napominjemo da je jedna od mera Narodne banke Srbije, koja upravlja nacionalnim kartičnim sistemom DinaCard, to što je, radi snižavanja ukupnih troškova prihvatanja kartičnih plaćanja, definisala najniže naknade kartičnog sistema za DinaCard sistem, kako bi banke prihvatioci mogle da trgovcima nude niže trgovačke naknade za prihvatanje nacionalne kartice i da njeno prihvatanje na prodajnim mestima bude što povoljnije za trgovce u zemlji.

Podsećamo da je Narodna banka Srbije pripremila letak za trgovce kojim se na jasan i pregledan način informišu o pravima koje im donosi Zakon o međubankarskim naknadama. U letku su istaknuti praktični saveti za jačanje pozicije prvenstveno malih trgovaca u odnosu s bankama.

Kabinet guvernera